USPOMENE 3

(EPIZODA BOBAROVA BELA DOZVOLA)

Bobar Zoran.Iz Rume.Soba 25.Covek velikog srca.Ucenik klase.
Poslase ga po “zasluzi” u Zadar iako je trazio Beograd.Ako bih ga opisao u jednoj recenici bilo bi:Zoran Bobar-covek dobar.A bio je i vise od toga.Zvali smo ga Pevac,zbog njegove uvek nakostresene frizure.Bio mi je favorit za zajebanciju,ali onu pozitivnu,mada je nije uvek tako shvatao.Mislim da je pri kraju skolovanja shvatio koliko sam ga voleo i cenio.Neki kazu da je bio streber.Pre bih rekao covek zeljan znanja,ali i spreman da to znanje uvek podeli ili prenese drugovima.A meni je trebalo i to pocetkom cetvrte godine kad sam zabetonirao keca iz elektronike.Tri uzastopne noci sedeo je taj nazovi streber sa mnom i pokusavao da mi objasni kako to elektroni “trce po zidu”.Mislim da smo u ta 72 sata spavali ukupno tri.A onda dodje kontrolni i gle cuda,dobih 4+ i to samo zbog nedostatka vremena da napisem sve.
Par meseci kasnije ga je Kula zajebavao kroz otvorena vrata nase sobe tako sto je kukurikao.Zoki dotrca sav besan i pravo na mene,znao je da sam dezurni zajebant.Kako je skocio na mene,a ja pritom lezao na krevetu,brzo sam pomerio glavu u stranu i bukvalno pocepao obraz na stranicu od kreveta.Cimeri nas razdvojise,a mi se sutradan uz suze pomirismo.Bilo pa proslo,oziljak i dan danas imam kao secanje na mog druga Bobara.Kao odlican ucenik i dobar pitomac Bobar je imao belu dozvolu za stalni izlazak u grad.Medjutim slabo ju je koristio.Sredinom te cetvrte godine pitao sam ga da mi je pozajmi za jedan izlazak.Nije mi pozajmio,bukvalno mi je poklonio.Tako je moja malenkost sada mogla svaki dan u grad bez preskakanja zice i cuvenih “dva minuta straha”.Mozda ovo i ne bi bila tako cudna prica da se nije desilo sledece.Proslo je skoro cetiri meseca kako je bela dozvola bila dobro sakrivena u bunkeru moga ormara,kad dolazi Bobar jedno popodne i pita me da mu pozajmim belu dozvolu da nesto zavrsi u gradu.Nisam mogao da verujem.Covek me pita da mu pozajmim njegovu dozvolu i to veoma stidljivo.Na moju konstataciju da ne treba da pita i da je ona njegovo vlasnistvo, on mi odgovara da je on meni nju poklonio i da se pokloni ne uzimaju nazad.Eto takav je bio moj Zoki,moj Pevac.