USPOMENE

Vidim kako moj cimer Kula pada u sevdah kada pise o Rajlovcu i tim divnim danima,pa rekoh da mu se pridruzim.Jeste da smo stanovnici “svinjca” ali smo uvek bili sentimentalni.Iznenadio me je kad je rekao kako mi je zavideo na lepoti,tim pre sto u nasem druzenju to nikada nisam primetio.Taj isti Kula u Dancingu,kod zenske populacije poznat i kao mali Boris Novkovic ne samo da mi je bio cimer vec i jedan od najboljih drugova koje sam imao.Znam da je kod njega bila “zavist” a ne zavist ,isto kao sto sam ja njemu “zavideo” na predivnom glasu i jedva cekao svako plavo vece da bih uzivao u zvucima NASEG ORKESTRA.Secam se prvog susreta sa klasicima i mog razocarenja kad sam video da su mi dva najmrza coveka sa lekarskih pregleda Klinac i Kula ne samo klasici,nego je jedan bas morao da mi zapadne i u sobu.Samo par nedelja kasnije njih dvojica su mi postali omiljeni likovi i secam se da sam cesto odlazio na probe orkestra koje su bile u podrumu ispod moje sobe.Toliko lepih uspomena, u ovoj sneznoj noci navire da bih, cini mi se, mogao da pisem do beskonacnosti. Secam se pijanstva na Jahorini kad smo se usljemali ko zmajevi a Klinja ,Miki i Kristo pobacali instrumente u sneg i legli u smet sa mnom i Kulom da se satro sakrijemo od Mrkonjica pa da klisnemo u Jeti na nastavak pijanke.
NASTAVICE SE…